Inicijativa za monitoring evropskih integracija Bosne i Hercegovine: Zaključci i preporuke

Inicijativa za monitoring evropskih integracija Bosne i Hercegovine

Okrugli sto: Uloga civilnog društva u procesu evropskih integracija

Mediacentar, 2. juli 2013.

Zaključci i preporuke

 

Govornici_e:

Damir Banović, Centar za političke studije

Dina Bajraktarević, Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije

Sanela Klarić, Green Council

Darko Brkan, U.G. Zašto ne?

 

Zaključci

 

  • Evropska unija je jedinstvena tvorevina – hibrid sa odlikama međunarodne organizacije, federacije i konfederacije. Uz to, Bosna i Hercegovina također ima vrlo karakteristično uređenje. Ovo predstavlja poteškoće u evropskim integracijama jer je teško prilagoditi pravni sistem jedne jedinstvene države kao što je BiH drugom jedinstvenom sistemu kakav je onaj u EU. Od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, BiH ima obavezu da uskladi svoje zakone sa onima u EU. Dosadašnji tempo harmonizacije nije zadovoljavajući, a vremenom će postajati teže s obzirom da se pravna praksa EU kontinuirano razvija.

 

  • Bosanskohercegovački političari/ke se slažu da se država treba priključiti Evropskoj uniji, no ne mogu postići konsenzus o tome kako zadovoljiti potrebne kriterije za članstvo. Ovo je prilika za organizacije civilnog društva jer su oni neutralna strana i imaju na umu interes svih građana/ki.

 

  • Ilustrativan primjer problematike evropskih integracija je i neuspostava Ministarstva poljoprivrede, prehrane i ruralnog razvoja BiH. Nepostojanje jedinistvene institucije na nivou države dovelo je do neiskorištavanja ogromnih sredstava iz predpristupnih fondova Evropske unije namijenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju, te do potpunog isključenja iz nekih budućih fondova. EU je spremna ulagati u BiH, no njeni predstavnici prepoznaju da u BiH nemaju partnere za razgovor. U isto vrijeme, organizacije civilnog društva koje predstavljaju sektor poljoprivrede nemaju zajedničku politiku i rade pod utjecajem lokalnih političara koji kontrolišu finansiranje malih projekata od kojih poljoprivrednici zavise.

 

  • Iako je većina građana/ki BiH za članstvo u Evropskoj uniji, ne razumiju zašto je ono važno jer ga ne vide u dodiru sa svojim specifičnim primarnim problemima.

 

  • Organizacije civilnog društva ne fokusiraju se dovoljno na pitanje EU integracija, a njihov način rada previše je zatvoren i ne dopire do šireg društva.

 

Preporuke za civilno durštvo:

 

  • Potrebno je izgraditi kapacitete za predstavljanje građana/ki u procesu evropskih integracija i nametnuti se kao faktor u pregovorima. Također je potrebna transparentnost, tako da građani/ki znaju šta nevladin sektor radi za njih i kako ih predstavlja.

 

  • Organizacije civilnog društva trebaju nastupiti koordinirano u procesu monitoringa evropskih integracija. To ne mora da bude formalna mreža niti je potrebno da  sve organizacije učestvuju u procesu integracija na isti način. Najbolje je da se svaka fokusira na oblast u kojoj ima kapacitete, a koordinacija je potrebna da se pažnja usmjeri na pitanja u vezi članstva u Evropskoj uniji.

 

  • Način rada organizacija civilnog društva treba biti otvoreniji i pristupačniji građanima/kama. Budući da građani/ke vide članstvo u Evropskoj uniji vrlo apstraktno, primarni zadatak nevladinog sektora je informisanje, ali i edukacija o ovom procesu. Članstvo u Evropskoj uniji mora se građanima/kama približiti tako da vide vezu između svojih specifičnih problema i Evropskih integracija.